Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
|
Pitam se gde li si se do sada skrivao..? Da li sam tvojim ulaskom u moj zivot kaznjena ili nagradjena ... Da li sam morala proci citav ovaj put bez tebe, razmisljajuci da ja nemam svoju polovinu, onaj deo mene, koji treba da me upotpunjuje, da cinimo jednu celinu... Onda se pojavis ni otkuda, a ja opet sebi postavim pitanje: "Zasto" Da li da usrecis nastavak mog zivota ili poremetis sve sto sam do sada sagradila... Dosao si i otvorio sve moje vidike, nacinio da mi telo drhti dok te gledam, da mi oci sijaju od tvojih reci, da lebdim po oblacima od zadovoljstva, da sanjam najlepse snove... A ja, sta sam ja uradila...Pustila te... Dozvolila ti da me opcinis, da vladas sa mnom kao kakav kapetan broda... Da pogledom setas po mom srcu, mom telu... Prija mi to..Svesna da sam postala zavisnik tvoj, zavisnik tvog pogleda, dodira, tvojih reci... Prija mi kada me gledas a ja drhtim, lebdim, neki cudni trnci prolaze mojim telom, cineci da se topim, da budem mekana poput gline, jer me takvu zelis... I ne kajem se, neka te... neka si dosao i sada, sada kada nema nekih velikih nada za nas, a opet cu te imati,imati za ceo zivot, paralelno sa nasim zivotima, dopunjavacemo se, zeleti i voleti, tiho, kradom da niko ne zna... Dobrodosao u moj zivot, tvoj zivot..... |
|
...Opet je na tvoj grob sleteo golub beli, znam da si to ti, i da ne zelis da vidis moj pogled uvenuli, i dok se kristalna suza niz lice sliva, u sebi pomisljam: ...Ovde moja majka samo sniva, ona je andjeo, ona je ziva... ...Ona je cuvar mojih snova, ona cuva srce moje da se ne slomi od bola... ...I jos nesto majko znaj-ne brini za hladne noci,grejace te krila, jer znam gde sam bila ja, tvoja dusa je sa mnom bila... ...Tvoja dusa je poput feniksa, iz pepela se dize, u stopu prati me i iz sivila dize... ...I dok tom suzom, beskrajni okean tuge stvaram, sve se na uspomene bolne svelo... TI ZIVECES VECNO, JER SAM TVOJ LIK, JA SAM TVOJE DELO...
|
|
Hiljadu pitanja mi prolaze kroz glavu... Gde je moja konacna destinacija? Kojim putem se zaputio moj zivot, ako i mogu zivotom tu bedu da nazovem? Moj zivot je knjiga. Pogledom prelazim preko stare stranice zivota i uvidjam da sam sporedni lik i okrecem novi list, netaknut, beo i cist koji ceka da bude ispisan nekim novim redovima, inspirisan nadom... Zelim da zapocnem novu pricu, da promenim sadasnjost i ulepsam buducnost. Ali buducnost ne postoji ako se uporno gleda u proslost, a moja proslost...tuzna pesma. Ja sam lutalica,lutam praznim ulicama moje duse i trazim toplinu koja bi me ugrejala makar na tren. Tako je hladno... mracno.... zar je moguce da niko ne zeli da pomogne lutalici?!
Stojim na raskrsnici zivota, i ne znam kojim putem da krenem. U daljini cujem otuzne jecaje osoba slicnih meni. O Boze... kako bolno zvuci?! Ne zelim da poverujem da sam jedna od njih, i zato trcim sto brze i sto dalje! Trcim kroz trnje, koje me grebe i zabada se pravo u srce! Bolno padam niz liticu smrti i ponizenja, na dno, ali zadrzavam se za neku usahlu grancicu koja je bez lisca,suva i koja kao i ja ceka da je neko voli i pruzi joj neki lepsi zivot.. Odjednom ugledam svetlost koja mi se priblizava i daje mi nadu. Ta svetlost se polako uoblicava i tu prepoznajem lice koje me neodoljivo smiruje i lici na andjela cuvara. Govori mi da je on dosao da me spase od ove nocne more, da se ne brinem, jer gde me on vodi, tu je mnogo bolje.. Lagano me uzima za ruku dok ne skida pogled sa mojih bolnih i beznadeznih ociju. Zelim da mu se zahvalim, ali ne mogu rec da izustim,a on kao da zna sta pokusavam da mu kazem, samo me nezno pomilova po glavi i rece: ,,Ja sam tracak svetlosti iz tvog srca koja je uspela da se spase, ne zahvaljuj meni vec volji da se sacuva ta nada u tvom srcu, i zapamti samo jedno- Ti nisi lutalica, niti izgubljena dusa i ne dozvoli da te tudje reci povrede nego oprosti i voli i postaces vecna...
Pregleda: 1137 |
Dodala: Bilbao |
Datum: 31-Aug-2012
|
-->
