Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
 Tražim te Tražim te u besmislu smislenih odgovora i pitanja. Uhodim snove, proganjam javu. Ispod svakog trena, Unutar svakog kamena, Bojama skrivena, Rečima ne kazana. Tražim te kao anđela u paklu, I đavola u bezgrešnom raju. Korake, još ne otisnute u vremenu, pratim Pod kapima Božijih suza, Nad suvom naboranom zemljom. Gladan tebe i sit svega drugoga. Tražim te među grešnicima, svecima, Smrtnicima i među večnima. Zaboravljena i otuđena kriješ se, Ćutiš i gledaš me. . . Kako po očima, srcima i dlanovima nepoznatih ljudi Rovarim i tražim tebe Izgubljenu, neostvarenu, nesavršenu. Tražim te u životima, životopisima i žitijima. Satkanu od plamena iz grudi, Gde srce, nekada moje a sada tvoje, Gori, pali i rastače dušu. Tražim te sada, onda i nekada. Bila si, jesi i bićeš jedina koju tražim. |
|
Zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju... i zelela je da ode nisam joj branio... voleo sma je kao nikoga pre... pustio sam je a lepeti krila nad gradom sto su u daljine odlazili bas kao i ona... sad se kajem al kasno je... pogresnim recima oterao... reci koje nisam trebao izgovorio da saznam tu pricu o njoj... sad zivi svojim zivotom dalje od mene dalje od mog srca... nadam se da je srecna dok u tami sobe slusa dirke na klaviru nadam se da uziva u crnom vinu onako kako je samnom uzivala... nadam se da ide glavom na gore ne pognutom... valjda se ne krije od srece jer negde iza nekog coska ce je sresti priviti uz sebe i bice srecna... nadam se... a ja sam ponovo obukao ona smesna odela i one maske koje sam zbog nje ostavio sa strane... navukao kaput i krenuo svojim umornim i dosadnim stazama kuda me je zivot vodio... a noc je bila tako hladna ne secam se slicne ikada... sneg je vejao... samo tragovi nekih slicnih meni koji odlaze sto dalje i dalje.... vise ne osecam drhatje srca kao da je stalo... dahom grejem promrzle ruke gledam nje nema ... oko mene samo sneg i koraci... po mojim stazama sutra ce neko proci... mozda ce se neko i pod ovim ulicnim svetlom sutra u ovo vreme poljubiti... zivim svoj zivot nastavljam dalje... iza mene ce ostati samo price tragovi olovke po belom papiru... ostace i ona da o njoj citaju kao o prici neispricanoj kao o nekoj legendi govorice... i ponekad sebe oteram u to ludilo vidim je ali suvise malo posotje reci koje bi nju opisale... cak ni snovi nisu lepi kao ona... jednostavno i savrseno bice koje je prolazi kroz moje misli... pomuti ih poigra se sa njima u kasne sate i ode ostavi me sa njima... da se borim... tisina dim cigarete i casa crnog vina sto steze nepce prvim gutljajem... za tvoju srecu... ma gde bila kiso moja... |
 Dotakla bih te kao nekad. Da znam samo kojim putem snovima lutas trazeci ljubav, nasla bih te, dotakla bih te, kao tada... Da samo mogu da doletim, uzalud pruzam uvela krila ovo nebo ne razume srecu. Dotakla bih te kao zelja; znam da me zelis i da me pratis nekim mislima kad nikog nema da te utesim. U tom trenu na nekom drugom kraju ceznje ja sam sama. A dotakla bih te kao san, da smirim ti uzdah, da zacaram ti usne i umirim te rukama trazeci samo da me cvrsto stegnes, da mi samo kazes da sve proslo je. Dotakla bih te kao miris kad ides poljem, kad u njemu nadjes neki mali svet. I onda kad sve nestane, jos uvek osecas miris poljskog cveca, jos uvek si tamo jos uvek me pratis... Dotakla sam te svojim recima al nije to sve, ne, nije jos kraj, jos uvek cekam te... |
-->
