Pitam se gde li si se do sada skrivao..? Da li sam tvojim ulaskom u moj zivot kaznjena ili nagradjena ... Da li sam morala proci citav ovaj put bez tebe, razmisljajuci da ja nemam svoju polovinu, onaj deo mene, koji treba da me upotpunjuje, da cinimo jednu celinu... Onda se pojavis ni otkuda, a ja opet sebi postavim pitanje: "Zasto" Da li da usrecis nastavak mog zivota ili poremetis sve sto sam do sada sagradila... Dosao si i otvorio sve moje vidike, nacinio da mi telo drhti dok te gledam, da mi oci sijaju od tvojih reci, da lebdim po oblacima od zadovoljstva, da sanjam najlepse snove... A ja, sta sam ja uradila...Pustila te... Dozvolila ti da me opcinis, da vladas sa mnom kao kakav kapetan broda... Da pogledom setas po mom srcu, mom telu... Prija mi to..Svesna da sam postala zavisnik tvoj, zavisnik tvog pogleda, dodira, tvojih reci... Prija mi kada me gledas a ja drhtim, lebdim, neki cudni trnci prolaze mojim telom, cineci da se topim, da budem mekana poput gline, jer me takvu zelis... I ne kajem se, neka te... neka si dosao i sada, sada kada nema nekih velikih nada za nas, a opet cu te imati,imati za ceo zivot, paralelno sa nasim zivotima, dopunjavacemo se, zeleti i voleti, tiho, kradom da niko ne zna... Dobrodosao u moj zivot, tvoj zivot..... |
...Opet je na tvoj grob sleteo golub beli, znam da si to ti, i da ne zelis da vidis moj pogled uvenuli, i dok se kristalna suza niz lice sliva, u sebi pomisljam: ...Ovde moja majka samo sniva, ona je andjeo, ona je ziva... ...Ona je cuvar mojih snova, ona cuva srce moje da se ne slomi od bola... ...I jos nesto majko znaj-ne brini za hladne noci,grejace te krila, jer znam gde sam bila ja, tvoja dusa je sa mnom bila... ...Tvoja dusa je poput feniksa, iz pepela se dize, u stopu prati me i iz sivila dize... ...I dok tom suzom, beskrajni okean tuge stvaram, sve se na uspomene bolne svelo... TI ZIVECES VECNO, JER SAM TVOJ LIK, JA SAM TVOJE DELO...
|
Hiljadu pitanja mi prolaze kroz glavu... Gde je moja konacna destinacija? Kojim putem se zaputio moj zivot, ako i mogu zivotom tu bedu da nazovem? Moj zivot je knjiga. Pogledom prelazim preko stare stranice zivota i uvidjam da sam sporedni lik i okrecem novi list, netaknut, beo i cist koji ceka da bude ispisan nekim novim redovima, inspirisan nadom... Zelim da zapocnem novu pricu, da promenim sadasnjost i ulepsam buducnost. Ali buducnost ne postoji ako se uporno gleda u proslost, a moja proslost...tuzna pesma. Ja sam lutalica,lutam praznim ulicama moje duse i trazim toplinu koja bi me ugrejala makar na tren. Tako je hladno... mracno.... zar je moguce da niko ne zeli da pomogne lutalici?!
Stojim na raskrsnici zivota, i ne znam kojim putem da krenem. U daljini cujem otuzne jecaje osoba slicnih meni. O Boze... kako bolno zvuci?! Ne zelim da poverujem da sam jedna od njih, i zato trcim sto brze i sto dalje! Trcim kroz trnje, koje me grebe i zabada se pravo u srce! Bolno padam niz liticu smrti i ponizenja, na dno, ali zadrzavam se za neku usahlu grancicu koja je bez lisca,suva i koja kao i ja ceka da je neko voli i pruzi joj neki lepsi zivot.. Odjednom ugledam svetlost koja mi se priblizava i daje mi nadu. Ta svetlost se polako uoblicava i tu prepoznajem lice koje me neodoljivo smiruje i lici na andjela cuvara. Govori mi da je on dosao da me spase od ove nocne more, da se ne brinem, jer gde me on vodi, tu je mnogo bolje.. Lagano me uzima za ruku dok ne skida pogled sa mojih bolnih i beznadeznih ociju. Zelim da mu se zahvalim, ali ne mogu rec da izustim,a on kao da zna sta pokusavam da mu kazem, samo me nezno pomilova po glavi i rece: ,,Ja sam tracak svetlosti iz tvog srca koja je uspela da se spase, ne zahvaljuj meni vec volji da se sacuva ta nada u tvom srcu, i zapamti samo jedno- Ti nisi lutalica, niti izgubljena dusa i ne dozvoli da te tudje reci povrede nego oprosti i voli i postaces vecna...
Pregleda: 1147 |
Dodala: Bilbao |
Datum: 31-Aug-2012
|
Negde izmedju reci, negde izmedju dodira, negde izmedju stvarnosti zaboravljeni i sami stojimo dugo… Znas me i znam te, ono sto zelimo da cujemo ne izgovaramo i to nas boli mozda vise od tisine, Kao uvek i sada govorimo dodirom, bez reci sva nasa cutanja… Male stvari, gomile detalja, usput zaboravaljenih i namerno izgubljenih komadica dana, sastavljenih poput slagalice u odraz zaustavljene vecnosti. Pokazuju da ovo nije vreme za odvikavanje… I dalje odbrojavamo… Mozda nas slomi kasnije, za sada smo vesti, u ovoj nasoj tisini. Bojim se da smo je zavoleli… |
Tražim te Tražim te u besmislu smislenih odgovora i pitanja. Uhodim snove, proganjam javu. Ispod svakog trena, Unutar svakog kamena, Bojama skrivena, Rečima ne kazana. Tražim te kao anđela u paklu, I đavola u bezgrešnom raju. Korake, još ne otisnute u vremenu, pratim Pod kapima Božijih suza, Nad suvom naboranom zemljom. Gladan tebe i sit svega drugoga. Tražim te među grešnicima, svecima, Smrtnicima i među večnima. Zaboravljena i otuđena kriješ se, Ćutiš i gledaš me. . . Kako po očima, srcima i dlanovima nepoznatih ljudi Rovarim i tražim tebe Izgubljenu, neostvarenu, nesavršenu. Tražim te u životima, životopisima i žitijima. Satkanu od plamena iz grudi, Gde srce, nekada moje a sada tvoje, Gori, pali i rastače dušu. Tražim te sada, onda i nekada. Bila si, jesi i bićeš jedina koju tražim. |
Zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju... i zelela je da ode nisam joj branio... voleo sma je kao nikoga pre... pustio sam je a lepeti krila nad gradom sto su u daljine odlazili bas kao i ona... sad se kajem al kasno je... pogresnim recima oterao... reci koje nisam trebao izgovorio da saznam tu pricu o njoj... sad zivi svojim zivotom dalje od mene dalje od mog srca... nadam se da je srecna dok u tami sobe slusa dirke na klaviru nadam se da uziva u crnom vinu onako kako je samnom uzivala... nadam se da ide glavom na gore ne pognutom... valjda se ne krije od srece jer negde iza nekog coska ce je sresti priviti uz sebe i bice srecna... nadam se... a ja sam ponovo obukao ona smesna odela i one maske koje sam zbog nje ostavio sa strane... navukao kaput i krenuo svojim umornim i dosadnim stazama kuda me je zivot vodio... a noc je bila tako hladna ne secam se slicne ikada... sneg je vejao... samo tragovi nekih slicnih meni koji odlaze sto dalje i dalje.... vise ne osecam drhatje srca kao da je stalo... dahom grejem promrzle ruke gledam nje nema ... oko mene samo sneg i koraci... po mojim stazama sutra ce neko proci... mozda ce se neko i pod ovim ulicnim svetlom sutra u ovo vreme poljubiti... zivim svoj zivot nastavljam dalje... iza mene ce ostati samo price tragovi olovke po belom papiru... ostace i ona da o njoj citaju kao o prici neispricanoj kao o nekoj legendi govorice... i ponekad sebe oteram u to ludilo vidim je ali suvise malo posotje reci koje bi nju opisale... cak ni snovi nisu lepi kao ona... jednostavno i savrseno bice koje je prolazi kroz moje misli... pomuti ih poigra se sa njima u kasne sate i ode ostavi me sa njima... da se borim... tisina dim cigarete i casa crnog vina sto steze nepce prvim gutljajem... za tvoju srecu... ma gde bila kiso moja... |
Dotakla bih te kao nekad. Da znam samo kojim putem snovima lutas trazeci ljubav, nasla bih te, dotakla bih te, kao tada... Da samo mogu da doletim, uzalud pruzam uvela krila ovo nebo ne razume srecu. Dotakla bih te kao zelja; znam da me zelis i da me pratis nekim mislima kad nikog nema da te utesim. U tom trenu na nekom drugom kraju ceznje ja sam sama. A dotakla bih te kao san, da smirim ti uzdah, da zacaram ti usne i umirim te rukama trazeci samo da me cvrsto stegnes, da mi samo kazes da sve proslo je. Dotakla bih te kao miris kad ides poljem, kad u njemu nadjes neki mali svet. I onda kad sve nestane, jos uvek osecas miris poljskog cveca, jos uvek si tamo jos uvek me pratis... Dotakla sam te svojim recima al nije to sve, ne, nije jos kraj, jos uvek cekam te... |
Najdraza, sudbina se s nama okrutno poigrala kad nije dozvolila da se ranije sretnemo taj nacin na koji njises bokovima ne izlazi mi vise iz glave zasipam te poljupcima u masti zamisljam tvoje grudi na kojima svake noci zaspim tvoje vrelo telo sjedinjeno s mojim te tvoje usne s kojih kaplje najlepsi afrodizijak i zavidim tvom muzu jer ima ono sto ja nemam sto tako zarko zelim ljubavi, uzivam u svakoj tvojoj reci u svakom dodiru i poljupcu ma koliko bili fiktivni za mene su bolno stvarni ti si moja daleka radost sreca za kojom ceznem i tuga... na tebe cekam sve ove godine i sad kad si dosla bojim se da te ne izgubim budi moja u svakoj mojoj misli budi kraj mene oseti me zamisli me ili zamisli makar ovo: ti i ja na pustom ostrvu sami i sretni zagrljeni i razmazeni docekujemo svitanja boje purpura svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju ljubim te pescanim zalom pod nama ljubim te vrhovima modrih talasa koji nas pokrili kao cilim ljubim te palmama i kokosom i moja zelja za tobom besna i luda iz tebe izvire i iz vulkana strasti gasi se u tebi obecaj mi tu noc ucini da nikad vise na drugu ne pomislim da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe i da u noci punog meseca ciji krik tako prodorno sece daljinu nikada, nikada vise tuzan i prazan za tobom ne osvanem... |
Evo opet Nove Godine... Šampanjac i pesme narodne, Čestitke društva i rodbine... Samo od tebe - ćutanje. Svuda se ljudi raduju, U krugu voljenih uživaju, U moru ljubavi plivaju, A meni ostaje lutanje. I kada prodje još jedna godina Pogledaj svoga gospodina Sa kojim si decu izrodila I reci,da li si mene tad videla. Da li si se nekada setila Kada si ko ptica letela Da bi mi u narucje sletela... Ili bi se sada toga postidela ? |
Kažeš mi ne volim te više , i da to ja negde već pišem. A znaš li dušo moja , da si mašta moja. I da te svako jutro prenosim iz sna u javu.Baš onako , kako zora sunce ljubi. Onako kako se noć raduje mesecu. O da li znaš da te volim jako ? Da te volim beskonačnim prostarnstvom mozga. Da te volim , da tako ponizno klečim pred tobom. I darujem ti cvet srca moga. I ne veruj što svakome kažem.Jer svaka reč moja,brani ono što mi je u srcu. A u srcu mome samo ti si , i tu je tebi mesto. Da te u njemu čuvam i mislim na tebe. Da te volim onako kako drugi ne umeju. Da te želim jako , jačinom granita. Da te volim, volim, volim. Dok ove redove , iz srca moga ti pišem. Ja te volim sve jače i jače. I znaj da ponekad moje srce zaplače. Za tobom dušo moja. I svaka kap krvi koja u meni struju. Miluje tu večnu ljubav. Zato pogledaj u nebo ove noći. I videćeš na nebu zvezde što trepere. I rastaču se i prave srca znak. Samo za tebe dušo, zvezde srce crtaju. I moje srce samo tebi daruju. Ispisavši reči na nebu. Da te volim, volim , volim....ostaviću ti poljupce u praznim ulicama...vetar će ih razvejati okolo, poigravaće se sa njima, ohladiće ih dok stignu do tebe....kada ih spusti na tvoje usne otopiće se kao snežne pahuljice... |