One Love

                                                       

Zažmuri… I zamisli… Zamisli neko mesto izvan ovog sveta… Daleko od betonskog sivila i asfalta… Zamisli boje, šare… Kako se prelijevaju i isprepliću… Zrakovi šarene svetlosti…

Zamisli svet u kojem vreme ne postoji… U kojem se lepi trenutci protežu u večnost… Svet bez patnje, boli i suza… Svet bez mržnje… Svet bez prezira… Svet bez hladnoće… Svet bez nepravde… Sklopi oči i, ako možeš, zamisli…
Zamisli sreću… Dopusti da ti srce titra… Dopusti da se veseli i da brže zakuca… Dopusti da te radost ponese visoko u oblake…
Zaboravi tugu… Zaboravi sivilo i mrak… Zaboravi teskoce i probleme… Život je kratak, nemoj ga trošiti na takve stvari… Zaboravi na suze…
Ne dozvoli drugima da ti kroje sudbinu… Zažmiri, udahni, a zatim otvori oči i bori se… Bori se za svoje ljubavi, za svoje ideje, za svoje želje i snove… Bori se… Nemoj posustajati… Kad padneš, podigni se, stavi smešak na lice i kreni dalje…
I veruj… Veruj u dobrotu, u prijateljstvo, ljubav… Veruj… Kad se učini da je sve mračno… Kada padneš u bezdan bez ičega da te drži… Veruj iz dna svoje duše…
Sklopi oči i sanjaj… Dozvoli imati svoje male, šarene svetove… Dozvoli maštati…
Zažmuri… Sklopi svoje oči…
I voli… Voli iz dubine svoga srca…
I nikad… Nikad više nemoj izgubiti veru u ljubav i svet…

                                                             

Zgažene duše, srca lomljenog hiljadu puta, očiju sa milion isplakanih suza,

usana sa toliko nedorečenih reči, bez daha, bez osmeha iskrenog, bez
pogleda toplog – tražim ga… ili čekam?! NJEGA, koji će mi doneti
radost u život, NJEGA, koji će promeniti navike, NJEGA, koji će me
imati u potpunosti, u celosti, koji će me dobiti toplo,
nežno, iskreno.
Čekam ga da dođe na vrata srca mog, da zavlada celim mojim bićem, da
me veže lancima za svoje srce, čekam ga – tog princa iz snova, iz mašte.
Nije savršen, jer savršenstvo ne postoji; nije idealan, jer ideala nema.
Jednostavno, čekam ga, ma kakav da je, čekam NJEGA, s kim ću podeliti
svoj život, svoje mane, jer ih imam i ja, čekam NJEGA, s kim ću se
savršeno uklopiti u mozaik života.
Čekam ili tražim?!
Svejedno, on mora doći, on će čuti moj glas i pojaviti se da uteši
ranjeno srce, da zagrli skrhano telo, da poljubi vrele usne. Tražim
njegov lik u plavetnilu neba, u zelenilu gora, u prozirnim daljinama.
Tražim osmeh njegov, oči njegove, glas… Čekam princa da dođe i
poljupcem me probudi – ne iz sna, nego iz iščekivanja.