Hiljadu pitanja mi prolaze kroz glavu... Gde je moja konacna destinacija? Kojim putem se zaputio moj zivot, ako i mogu zivotom tu bedu da nazovem? Moj zivot je knjiga. Pogledom prelazim preko stare stranice zivota i uvidjam da sam sporedni lik i okrecem novi list, netaknut, beo i cist koji ceka da bude ispisan nekim novim redovima, inspirisan nadom... Zelim da zapocnem novu pricu, da promenim sadasnjost i ulepsam buducnost. Ali buducnost ne postoji ako se uporno gleda u proslost, a moja proslost...tuzna pesma. Ja sam lutalica,lutam praznim ulicama moje duse i trazim toplinu koja bi me ugrejala makar na tren. Tako je hladno... mracno.... zar je moguce da niko ne zeli da pomogne lutalici?! Stojim na raskrsnici zivota, i ne znam kojim putem da krenem. U daljini cujem otuzne jecaje osoba slicnih meni. O Boze... kako bolno zvuci?! Ne zelim da poverujem da sam jedna od njih, i zato trcim sto brze i sto dalje! Trcim kroz trnje, koje me grebe i zabada se pravo u srce! Bolno padam niz liticu smrti i ponizenja, na dno, ali zadrzavam se za neku usahlu grancicu koja je bez lisca,suva i koja kao i ja ceka da je neko voli i pruzi joj neki lepsi zivot.. Odjednom ugledam svetlost koja mi se priblizava i daje mi nadu. Ta svetlost se polako uoblicava i tu prepoznajem lice koje me neodoljivo smiruje i lici na andjela cuvara. Govori mi da je on dosao da me spase od ove nocne more, da se ne brinem, jer gde me on vodi, tu je mnogo bolje.. Lagano me uzima za ruku dok ne skida pogled sa mojih bolnih i beznadeznih ociju. Zelim da mu se zahvalim, ali ne mogu rec da izustim,a on kao da zna sta pokusavam da mu kazem, samo me nezno pomilova po glavi i rece: ,,Ja sam tracak svetlosti iz tvog srca koja je uspela da se spase, ne zahvaljuj meni vec volji da se sacuva ta nada u tvom srcu, i zapamti samo jedno- Ti nisi lutalica, niti izgubljena dusa i ne dozvoli da te tudje reci povrede nego oprosti i voli i postaces vecna...
Pregleda: 1147 |
Dodala: Bilbao |
Datum: 31-Aug-2012
|