One Love

Čujem šapat vetra, čujem tvoj glas, ali kada se okrenem nema ničega, samo vetar u mojoj kosi. Razmišljam gde li si sada, zašto te nema, gledam oko sebe… Ali nigde nikoga, baš nikoga. Kao da sam sama na svetu, usamljena, bez ljubavi, bez ikoga. Ali tada, prođu me trnci, zadrhtim, čujem ti glas, samo zatvorim oči i osetim vetar kako mi kroz kosu prolazi, kako se čuje lišće kako ga vetar nosi polako, čujem ti glas i ne razmišljam kako je to nemoguće, jer si tako daleko, ali nije me briga! Slušam te i samo odjednom osetim ti dodire, tvoje ruke oko mene, ne otvaram oči, bojim se da ako ih otvorim da će sve nestati, da ćeš ti nestati, da će sve ovo biti samo san, samo bajka. Ne želim se probuditi. Želim ostati s tobom zauvek, želim da ti budeš moja večnost. I nikada te ne želim pustiti da odeš. Grliš me, ljubiš, ali ja ne otvaram oči. Osetim ti ljubav u dodirima, tako nežno, tako osetljivo, kao da me ne želis jače stisnuti da me ne strgaš. Osećam se kao u Raju, jer sam napokon s tobom. Govoriš mi da otvorim oči, da ovo nije san, da ovo nije bajka, obećavaš mi da će sve biti u redu ako otvorim oči. Dodiruješ mi lice, nežna si svila na mojoj koži. Kao plišani meda koji spava sa mnom noćima kada tebe nema… Dodiruješ mi oči, ljubiš me, pričaš mi, šapćeš, vetar šapće. Sve je savršeno, a ja želim da tako i ostane. Govoriš mi da ti verujem, da će sve biti u redu ako otvorim oči! I da, verujem ti! Otvaram oči, a ti si tu. Sediš preda mnom, gledaš me kao nikada u životu, smešiš se. I ljubiš me. Ja ti govorim: ”Ljubavi, nikada me nemoj ostaviti više. Nemoj otići, jer neću moći bez tebe, ovo srce, ova duša neće moći bez tvojih pogleda i poljubaca. Ne odlazi. Ostani sa mnom, budi moja večnost!” ♥