One Love

Spremam se da krenem,puna nemira.Čujem kišu.Oblačim malu crnu haljinu,
opet da te izludim,namerno.Gospodariću noćas,robom ćeš postati čim
osetiš moj dah.Stižem,i bez dodira osećam tvoje drhtaje.Čekaš ispod nadstrešice,
polumokar i tako privlačanu maici prilipljenoj uz telo.
Bacaš tek upaljenu cigaretu,uzimaš me,onako mokru,pokislu.
Sudar pogleda,pijemo se dahom pohotnim,vazduha nemamo.
Lomi nas požuda.Kiša lije po nama,a mi pijani,ludi.
Briga nas.Klizaš usnama po mojoj haljini,kidaš je,cepam ti majicu.
Mokri,ljubimo se,pijemo jedno drugo.Ošamućeni,puštamo krike poput zveri.
Uloge podeljene,gospodar-rob,rob-gospodar.Menjamo role 
u ritmu kiše što udara po oluku.Zapovesti ispunjavamo neizustom,čitamo se.
Obavijam te kolenima,rukama me držiš izvijenu,pod nagonom tvoje žedji .
Mačem,do kosti probadaš.Zaranjaš do srži,krv lipti u strasti.
Krik još jedan,zajednički za kraj.Poljubac onaj najvatreniji od koga se teško 
odvajamo.Ljubavnica i demon u slatkom grehu.


Ispovedamo se noćas.Molitvom da speremo greh.Ne hodimo stazom
što Gospod vodi,demoni nam vodiči.Ljubim te pomamno,
gušim se u tvojim dodirima,dišem tvojim dahom.Pijem rosu sa izvora
gde kročiti nisam smela.Grešan si i ti,ne pomišljaj da bi moglo biti drugačije.
Usud nam je preljuba ova u kojoj gorimo,dahćemo kao životinje
u zverinjaku zatvorene.Sve možemo noćas,sve nam je dozvoljeno.
Ljubimo se,gorimo,bez reči grešnim mislima Gospoda prizivamo.
Ma,briga nas.Stopimo se u jedno,ludi,zaljubljeni,očarani,začarani.
Ma sve smo mi,sve nam se hoće u noći ispovesti,jedno pred drugim,
ogoljeni.Ti meni,ja tebi telima zavete dajemo kao u ispovedaonici,
onoj bahatoj,od uzavrele požude.Jedino ostaje nedorečena istina
ili možda laž,ko zna.Pitanje na koje pitanjem odgovoriti ne možemo.
Ko smo mi?



Lažem sebe
da ne sanjam te.
Lažem da ostadoh neljubljena,
da nisam ti pila nektar sa usana.
Lažem da na mojim grudima nisi
udisao najmekše dodire,
na bedrima osetio najžešće vatre.
Ma lažem da sam te ljubila
i da te ljubim
u snovima i noćas.
Ne nisam ni bila s tobom one
noći kad goreli smo
najjačim porivima
vulkanima prženi,
ludi od strasti.
Ni Mesec nije bio pun,
pa nas sludeo
svojim sjajem
da se lakše popamtimo.
Lažem da volim tebe,
a da on mi ne treba.
Da,lažem,istinu ne zborim,
istinu ne snevam.
Oprosti...jedino tako
ubediću sebe da mi nije
stalo..