Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
8:09 PM Vreme ne sme da stane, ali nase stalo je. | |
 Rekli su da vreme uvek leci sve ... Nisu rekli sta sa onim kome vreme nestaje, Nisu rekli sta onda ako bol ne prestaje Oni ne znaju da shvate sve te noci besane... A ja nisam ista kao pre, Kazes mi da jesam jer jos smejem se zar ne... A ti, ti si isti kao uvek Ides svojim putem, samo napred gledaj tako treba,.. Druze moj, kako da se dignem pala sam Kako ponovo da krenem kada jednom stala sam Koraci su dugi, a te ulice jos duze I vreme nestaje, a svako ide svojim putem... Nije sve onako kako izgleda I svako ko ti kaze da te voli nije iskren, a Ja za takvim sutra nemam volje Samo kazem bice bolje, bice bolje... Ne daj nikom da uzme ovo sto je ostalo Padamo, ali moramo da ustanemo. Ne daj nikom da gazi ono nase Neka boli jos jace, neka boli jos jace.. Ortaci odlaze ne osvrcu se, mozda tako treba Prodas svoje parce neba nekom ko ne mari za njega, Ne zelim znati gde je kraj ovog puta Ali sve je teze naci izlaz srcu koje luta.. Ortak moj, gde izgubili smo se U nocima osmeh, na betonu svoje sne Pa nemam gde, ti shvati me.. Jer sama sam zauvek I kad senke prate me.. Zato nazdravi sa mnom neka bude kao pre Za ona vremena kad nas je bas bilo briga za sve, Pa stavi sne, na parce tog papira Olovka nek bude suza, mastilo tisina... Da nas pamte te ulice, gde ostavljamo srce I kad ne bude nas ono glasno ce da tuce, Za nase zgrade, nase uzaludne dane Vreme ne sme da stane, ali nase stalo je.  | |
| Kategorija: Poetski kutak | Pregleda: 326 | Dodala: suza | |
| Ukupno komentara: 0 | |
-->
