One Love

Možda je bio vetar, koji sklizne
 cujno, k'o napadali sneg, s grana,
 a možda pomak plamena što lizne
 ivicu lista jesenjeg platana,
 il' možda duh zalutao u sobu
 kroz zakljucana vrata praznog stana,
 il' davno leto maknu se u grobu -
 a možda je to bila ona .....

 I zvuk i slika, malo asinhrono
 na pozadini avgustovskog zlata;
 Glas iz daljine, kao sitno zvono,
 zuj bumbara u caški sunovrata;
 Pokret tek uoblicen, a vec pline
 k'o kvarna svetlost, k'o fatamorgana,
 vidljiva pena na rubu praznine -
 da, možda je to bila ona ,,,,,,,

 Ana iz knjige koju vetar lista
 u travi, pored zaspalog citaca;
 Ana iz raja što naknadno blista
 udaljen iza plamenoga maca;
 Ana, kneginja ograde balkona
 nad jezerom, u cipki puzavice,
 Ana u peni cipke svog žipona,
 brbljavoj prozi svoje recenice -

 Slucajnosti se u secanje sležu
 k'o šecer na dno neoprane caše;
 sitnice samo cine ravnotežu
 tom ubrzanju prolaznosti naše.
 Možda je bio vetar, možda kiša
 zaostala u secanju platana;
 Možda je htela smrt da me presliša,
 a možda je to samo bila ,,,,,,

  Izrasli smo sami kao biljke.
 I sada smo postali istraživači
 zapuštenih predjela mašte
 nenavikli na poslušnost zlu.

 Iznikli smo pokraj drumova
 i s nama zajedno rastao je strah naš
 od divljih kopita koja će nas pregaziti
 i od kamena međašnih koji će razdvojiti
 našu mladost.

 Nitko od nas nema dvije cijele ruke.
 Dva netaknuta oka. I srce
 u kojem se nije zaustavio jauk.

 Svijet je u nas ulazio neskladno
 i ranjavao naša čela
 zveketom svojih ubojitih istina
 i bukom zvijezda zakašnjelih.

 Starimo. A bajke idu uz nas
 kao stado za ognjen u daljini.

 I pjesme su nam takve kao i mi
 oteščale i tužne                                   

Ti i ja
 Sa nasim uzaludnostima
 Na ovoj hladnoj obali zivota,
 Molimo, preklinjemo, nadamo se.

 Ti i ja
 na ovoj nezaustavljivoj traci zivota,
 Samo veliki sanjari,
 Sasvim slucano, u prolazu.

 Ti, sa nejasnocom svojih zelja,
 Ja sa uzaludnostima svojih nada.

 Ti i ja
 Spremni da isplacemo
 Svu uzaludnost ovih dana,
 Molimo vjetar da rastjera sumnje,
 Zalimo u svitanje za izgubljenim snovima
 Preklinjemo zahutalost zivota da stane na cas
 I nadamo se kako cemo uspjeti
 Pronaci vrijeme i ritam zivota za sebe...

A ja volim zidove sobe
 i oslikavam ih tvojim dječačkim licem.


 Otišla si.Ti ćeš uvek otići,
 kada dan na grudi stišće sive golubove
 i kada sumrak svoju maramu baca na vas.
 Noć dolazi s obojenom kosom i mirisom
 badema.
 Mjesec stoji nad strnište koje miriše po metvici,
 i rana rosa pada na reke, u kojima rastu jegulje.
 Otišla si. Crno je postalo plavetnilo
 u frulama encijana.
 Ostala je soba i zelena boja jakne od baršuna
 nad vunenom suknjom,
 odsutni pogledi, koji behu kao znatiželjne mušice.
 Zidovi, obloženi nemirom i bronzom
 jednog potiljka!
 Otišla si. A ja volim zidove sobe,
 i oslikavam ih tvojim dečačkim licem.