One Love

Možda je bio vetar, koji sklizne
 cujno, k'o napadali sneg, s grana,
 a možda pomak plamena što lizne
 ivicu lista jesenjeg platana,
 il' možda duh zalutao u sobu
 kroz zakljucana vrata praznog stana,
 il' davno leto maknu se u grobu -
 a možda je to bila ona .....

 I zvuk i slika, malo asinhrono
 na pozadini avgustovskog zlata;
 Glas iz daljine, kao sitno zvono,
 zuj bumbara u caški sunovrata;
 Pokret tek uoblicen, a vec pline
 k'o kvarna svetlost, k'o fatamorgana,
 vidljiva pena na rubu praznine -
 da, možda je to bila ona ,,,,,,,

 Ana iz knjige koju vetar lista
 u travi, pored zaspalog citaca;
 Ana iz raja što naknadno blista
 udaljen iza plamenoga maca;
 Ana, kneginja ograde balkona
 nad jezerom, u cipki puzavice,
 Ana u peni cipke svog žipona,
 brbljavoj prozi svoje recenice -

 Slucajnosti se u secanje sležu
 k'o šecer na dno neoprane caše;
 sitnice samo cine ravnotežu
 tom ubrzanju prolaznosti naše.
 Možda je bio vetar, možda kiša
 zaostala u secanju platana;
 Možda je htela smrt da me presliša,
 a možda je to samo bila ,,,,,,