Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
|
Dopusti, Da ti sapucem... Jezikom talasa Mora ljubavi sto zaliva nase strasti. Dopusti , Da se isplacem... Suzama decijim Koje zbog tebe jednom moraju pasti. Dopusti, Da te zagrlim... Kada strasti izgore u krevetu prevare. Dopusti , Da te pogledam... U oci,duboko, Kad konacno kazes da VOLIS ME.  |
|
Danima pokusavam da popunim praznine koje su ostale posle tebe..praznine u vremenu koje je nepovratno nestalo.. tesko mi ide…Znam da te nema i da nisi tu, da te ne smem pozvati i da neces doci, a opet kako to objasniti rukama koje su te ostale zeljne… pozelim da si tu, da pricas, da trazis muziku na kompu …da se bunis jer ti je kafa nedovoljno slatka..sada je vise i ne kuvam ni sebi….pokusavam u sobi pronaci zaostale tvoje tragove,pogledom dodirujem sve ono sto si ti nekad gledao…u uzaludnoj zelji da te bar na tren osetim…nema te moja nesreco… i neces doci…a nedostajes…toliko toga je ostalo neizgovorenog izmedju nas…ogrnuli smo se tisinom i otisli svako na svoju stranu…sada nas samo tisina spaja i muzika….kroz nju vracam secanja i pokusavam da nadjacam nemi krik u grudima koji jedino ja cujem… |
 Još jednom u san, ti ulaziš kradom Noseći mi miris Koji znam I muziku tišine Koju pamtim Nemir i dane Kad htela sam sebe da dam U sećanju tvom Mog imena nema I velika je voda protiv nas Ja priznajem Al’ znam da ce me proci Samo u vrtu od snova Ja naći ću spas Veliki je sada svet na mom dlanu Kad tonem u san Prolazim njime I zelim da znam Koja te kletva Sakrila meni I kad Putujem i tragovi vode me Noćas u grad Na kraju sveta Gde nekom sam draga Nosim ti tajnu Da volela tebe sam tad K’o sad I negde na dnu U beskraju duše Kad me prošlost dotakne Ja znam I mostove do tebe Kad mi sruše Sve mogu uzeti meni Al’ ostaje san… |
 Nocas kada od mene podjes ako mi krenu suze, ne pitaj me nista,pusti samo da prodje ja znam vreme je, da svojim putem podjes Okrenes se, zatvoris vrata koja do mene vode i ostavis me Sa tobom ja bila sam srecna Sa tobom ja spoznala sam i onu lepsu stranu sveta Koja je za mene do tada bila duboko skrivena Zato mi ne zameri ovu suzu sto je potekla Zato mi ne zameri ove reci, koje ti nikad ne bih rekla Samo me zagrli onako jako kao nekad samo me zagrli i cekaj Ovaj trenutak slabosti da prodje Ovaj trenutak koji nikad nisam zelela da dodje A koji za mene trajati zauvek Jer svesna sam vec danas, od sutra nemam te Mozda ja jesam znala, da nisam ti sudjena Mozda ja jesam znala, da ova ljubav je prokleta Ali prosto ja sam te zavolela Zato ne zameraj, zato se ne ljuti Sto trazim razlog nocas da te mrzim Nije iz inata, nije iz hira , a moglo bi biti, bar ti poznajes sva moja lica Sve ovo sto cinim je samo moje slabosti trenutak Koji ce trajati vecno dok postojim ja, i sve ono sto seca na nas Pomoci mi ne mozes nocas nikako zato samo cuti i budi jos tu zagrli me i veruj mi Sve ovo mi nije namera,sve ovo je moja slabost trenutna Za tebe jedna scena neprijatna,a za mene sudbina... |
 Mozda Mozda ces me se jednom,ipak,setiti, Proslost tad bice za nama, izbledelo lice i suza neisplakana, zbog tebe zivecu i bicu sama. Jednom ces mozda pozeleti da cujes moj glas sto dozivao te je nocima, mozda tada kasno bice jer mene vise nema u tvojim ocima. Jednom sam te volela na svetu najvise, tada si ti sve moje bio, kajaces se, mozda, jednog dana sto si me bez nade ostavio. Jednom cu mozda i ja reci: "Za mene on ne postoji” osecam da se to nece skoro desiti jer te jos uvek volim. Znam prokockana je i poslednja sansa, jednom i sama shvatila sam to, nemas predstavu koliko to boli jer treba te jedno srce ranjeno. Trebace ti ljubav kad te ostave svi , a ko zna gde cu ja biti tada, znaj da i ako ne budem medju zivima isto osecanje u meni ce da vlada Jednom je samo potrebno bilo da tebe ugledaju oci moje, od tada se moj zivot promenio i sve moje postalo je tvoje Jednom kad prohuji vreme, jos ces teci u mojoj krvi… Mozda tada vise necu sama biti ali ti ostajes zauvijek u meni PRVI. |
 Zivim u senci senke, tvoje senke i znam da znas jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom jer drukcije ne umem, ne razumem ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim to nije osmeh, to je grc ljudi su slepi lepi dani, nasmejani, za tebe, za mene skice druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice znam da znas jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci praznim danima, nestajes i prica odavno nije fer lepotica i zver, suvise razno sve je prazno prazno je zarazno, neprolazno vracam se njima, zar mislis da se stvarno ponosim time u mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje znam da znas al' ne vidis i ne cujes i ne znas koje male stvari se broje i dok porazi se roje plasim se da priznam da postojis, rane gnoje i da mi falis fali mi dodir, fali mi rec, fali mi osmeh, fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice ptice selice nestaju ja ostajem i svi ti pogledi me plase prokleti srecni zagrljeni ljudi sve te uloge su bile nase samo moje i tvoje a gde smo sad gledaj u mene, nema mene samo sene uspomene, samo tragovi koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela znam da znas, znam da znas, znam da znas Jedan zivot, gde prestajem ja gde pocinjes ti jedna ljubav, gde stali smo mi gde sad su drugi i reci sta je to ponos sta je to sram ne zelim da znam i kad se svet srusi na starom mestu bicu sam Sve suze sveta sprala je kisa na kraju nisi ni siguran da si uopste plakao niti da si dno dotakao a nagao kakav jesam slagao sam sebe da si laz i vratio se svojim starim stazama ali ni svi peroni sveta nimalo me nisu promenili i dalje isti blejer iz bloka uvek mastarskog oka nikad izvan svog toka mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece i dan je taj sto me vara plavetnilo neba misli skrece a onda padne noc, prokleto dugi sati sakatim srcem shvatim sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag, a znam sve je nista, slomicu kazaljke vreme ce stati, kosmos ce cekati da samo umem da te vratim trazim te, sanjam te pijanim ocima u nocima, u tudjim licima u stanovnicima nekih drugih svetova gde je nas micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast cutim jer znam da znas uvek si znala i uvek znas ti, jedina moja koja odavno nisi jedina svaka sekunda kao godina al' barem znam na cemu sam i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim a i sta ce ti to od mene sve uspomene sa kaputa stresi samo budi to sto jesi, tu gde si sta god da se desi ti budi ok i nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga volis, a mrzis kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati i ko zna mozda jednom nadjes me tamo gde prestajem ja gde pocinjes ti, gde stali smo mi gde sada su drugi ali sresces samo stranca slucajnog prolaznika i pogled leden iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.. |
 Postoje jutra kada bih da budem malecka. Jutra poput ovog… Da se šćućurim u nečijem krilu i tako ćutim. Da me neko ljubi u potiljak, i rukama napravi ogradu oko mene… Ogradu od svega što postoji van tog naručja. Da slušam šaputavi glas koji priča priču za mene… Moju priču. Koja nikome još nije šaputana. Da je jutro,a da vidim zvezde na nebu.. Da on usnama skida senke noći, koje su zaspale na mom licu… Da ne postoji juče niti sutra,nego samo Sada. Trenutak kojim se meri dužina života. Znam, želim mnogo….želim najviše. Ceo jedan Svet…. Takvo je i ovo jutro posle rodjendana… Nije lako roditi se. Svake godine iznova … Kao Žar-ptica iz sopstvenog pepela, i izneti sebe , spašenu, čistu poput dijamanta u kljunu ptice besmrtnih duša… Nije lako ogoliti se pred sobom, poput novorodjenčeta... Pustiti sve da izadje na svetlost.. Sve svoje tajne, greške, dobrote i ljubavi… Sve svetlosti i tame, crne i bele misli, sreće i nesreće,radosti i tuge, želje i razočarenja… Takva su sva jutra „posle"… Sumiramo ,ispitujemo proživljeno… Zadovoljna sam posle ove introspekcije… Srećna, jer sreću treba pripitomiti… Naučiti da je prepoznajemo u iskricama svakodnevice i snovima kojima putujemo… Bio je ovo baš jedan magičan rodjen-dan-noć-jutro ;-) Uspela sam se roditi još jednom i radovati se svom postojanju u ovom svetu… Odoh sada, moja mašte me čeka... Predstoje nam mnoga putovanja kroz oblake od sna satkane... Pridružite mi se slobodno, ima mesta na ovoj čarobnoj strani ;-) Oslobodimo bele ptice u sebi…pustimo ih neka lete neograničene prostorom |
 veceras ti zadnju pesmu pisem pesmu bolniju od svih sa rukama crvenim od vina drhti na listu svaki mi stih: Ja se pesmom oprastam od tebe srce cu slagati sam al svaka bar nalik na tebe mnogo ce boleti znam! ako ti nekada ne bude pravo sto sam ja ovde ,a ti tamo za oprostaj veciti te molim oprosti sto volim da volim. Veceras se gasi zadnja nada da ce biti isto kao pre nek umire ta poslednja sada ja cu lagano u svoje sne; Ti ces mozda biti srecna s nekim kome dusu ne znas al,molim te budi mi vecna nemoj nikom srce da predas. |
 Sakrij me ... u ceznutljivom pogledu, U sjaju oka kojeg cu samo ja prepoznati ... Nosi me u uglu Usana u osmehu Neizgovorenim recima I ja bicu s tobom ... Sakrij me ... U mirisu letnje oluje Bljesku munje i Slutnji zudnje; Cuvaj me u snovima Nanizanim u nocima Krhkim od samoce ... Sakrij me ... U secanju na ukradene Poljupce od kise U ocekivanju svitanja ... Sakrij me ... U prekrsenim obecanjima U uzdahu sto se otima Samotnim satima. Sakrij me ... U pricu sto ima sretan kraj ... Sakrij me u zagrljaj. Samo ljubav mi ne sakrivaj ! |
 Sklopi oči i zamisli kuda teku ulice, reci kuda nas život nosi kroz snove i javu dok kroz vatru hodamo bosi, ulica te nosi, dok beton vuče ka tami, znaj, u životu, kako god okreneš, ostajemo sami... Različite staze, ali isti putevi nas vode, ulice se na spajaju kao kap u čaši vode, ulice nas spajaju, a tako smo daleko, ulice se kloni da bi postao neko... Život prožet u broju stepenica u mračnom prolazu punom tuge, bol odzvanja u srcu dok kapljice kiše u dugoj noći nemire bude, zveijzde obasjavaju svijetlošću tuge, tragovi sjećanja o novoj ljubavi sude!!! Kilometri razdvajaju kada shvatim da smo daleko, te suze što si prolio, prolio ih je još neko... Misliš da je meni lako da snivam nove snove, a znam da tebe čeka drugi neko tamo prijeko, meni mnogo daleko... Dok vijeru gubim, ti si već novu ljubav steko.... Dok klize suze niz lice, bez potrebe tražiš krivce, u srcu stanje nedoumice, opce besumice... Besanice bez sna u noći... Sklapaš oči. Sklapaš oči u nadi da sve će proći, sve će na svoje mijesto doći, ipak život nastavljaš - ali u samoći.. |
-->
