Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
|
Ceznem da me dodirom poneses do ivice neba,gde sve prestaje…ceznem da dugom slutnjom…Poravnaj poleglu travu,uzdrhtalu na prve stope…Otvori mi oci poljupcem i ucini da se ne plasim,ne drhtim od nepoznate munje koja ce mi probuditi srce…Osluskuj moje disanje kao govor brezovih suma i sapni mi da si ti staza na koju slobodno mogu da zalutam…Otmi mi misli o prolaznosti,o gubljenju i ocaju…Zgrabi me za ruku i povedi daleko…da u zagrljaju tvojih talasa osetim svu tezinu neba pod zvezdama. … …U ovoj noci koja mi ne dopusta da sklopim oci,poklanjam ti najlepse stihove svoje.Ljubim te u mislima jer mi stvarnost tu raskos ne dopusta.Moja ljubav te zove u narucje al njen zov se gubi u ovoj beskrajnoj noci.Moji stihovi sapnuce ti koliko mi znacis Dodji…jer su moje noci hladne bez tebe. |
|
Nikada u životu ne okrecite ledja pruženim šansama,jer možda više nikada necete imati mogucnost izbora. Život je kratak i potrebne su nam lepe reci, topli osmesi, skriveni pogledi, nežna osecanja, ljubav. Za tugu uvek ima vremena... |
|
Zažmuri… I zamisli… Zamisli neko mesto izvan ovog sveta… Daleko od betonskog sivila i asfalta… Zamisli boje, šare… Kako se prelijevaju i isprepliću… Zrakovi šarene svetlosti… Zamisli sreću… Dopusti da ti srce titra… Dopusti da se veseli i da brže zakuca… Dopusti da te radost ponese visoko u oblake… Zaboravi tugu… Zaboravi sivilo i mrak… Zaboravi teskoce i probleme… Život je kratak, nemoj ga trošiti na takve stvari… Zaboravi na suze… Ne dozvoli drugima da ti kroje sudbinu… Zažmiri, udahni, a zatim otvori oči i bori se… Bori se za svoje ljubavi, za svoje ideje, za svoje želje i snove… Bori se… Nemoj posustajati… Kad padneš, podigni se, stavi smešak na lice i kreni dalje… I veruj… Veruj u dobrotu, u prijateljstvo, ljubav… Veruj… Kad se učini da je sve mračno… Kada padneš u bezdan bez ičega da te drži… Veruj iz dna svoje duše… Sklopi oči i sanjaj… Dozvoli imati svoje male, šarene svetove… Dozvoli maštati… Zažmuri… Sklopi svoje oči… I voli… Voli iz dubine svoga srca… I nikad… Nikad više nemoj izgubiti veru u ljubav i svet… |
|
Zgažene duše, srca lomljenog hiljadu puta, očiju sa milion isplakanih suza, pogleda toplog – tražim ga… ili čekam?! NJEGA, koji će mi doneti radost u život, NJEGA, koji će promeniti navike, NJEGA, koji će me imati u potpunosti, u celosti, koji će me dobiti toplo, nežno, iskreno. Čekam ga da dođe na vrata srca mog, da zavlada celim mojim bićem, da me veže lancima za svoje srce, čekam ga – tog princa iz snova, iz mašte. Nije savršen, jer savršenstvo ne postoji; nije idealan, jer ideala nema. Jednostavno, čekam ga, ma kakav da je, čekam NJEGA, s kim ću podeliti svoj život, svoje mane, jer ih imam i ja, čekam NJEGA, s kim ću se savršeno uklopiti u mozaik života. Čekam ili tražim?! Svejedno, on mora doći, on će čuti moj glas i pojaviti se da uteši ranjeno srce, da zagrli skrhano telo, da poljubi vrele usne. Tražim njegov lik u plavetnilu neba, u zelenilu gora, u prozirnim daljinama. Tražim osmeh njegov, oči njegove, glas… Čekam princa da dođe i poljupcem me probudi – ne iz sna, nego iz iščekivanja. |
 |
-->
