Pitam se gde li si se do sada skrivao..?
Da li sam tvojim ulaskom u moj zivot
kaznjena ili nagradjena ...
Da li sam morala proci citav ovaj put bez tebe,
razmisljajuci da ja nemam svoju polovinu,
onaj deo mene, koji treba da me upotpunjuje,
da cinimo jednu celinu...
Onda se pojavis ni otkuda, a ja opet sebi postavim pitanje: "Zasto"
Da li da usrecis nastavak mog zivota ili poremetis
sve sto sam do sada sagradila...
Dosao si i otvorio sve moje vidike,
nacinio da mi telo drhti dok te gledam,
da mi oci sijaju od tvojih reci,
da lebdim po oblacima od zadovoljstva,
da sanjam najlepse snove...
A ja, sta sam ja uradila...Pustila te...
Dozvolila ti da me opcinis, da vladas sa mnom
kao kakav kapetan broda...
Da pogledom setas po mom srcu, mom telu...
Prija mi to..Svesna da sam postala zavisnik tvoj,
zavisnik tvog pogleda, dodira, tvojih reci...
Prija mi kada me gledas a ja drhtim,
lebdim, neki cudni trnci prolaze mojim telom,
cineci da se topim, da budem mekana poput gline,
jer me takvu zelis...
I ne kajem se, neka te... neka si dosao i sada,
sada kada nema nekih velikih nada za nas,
a opet cu te imati,imati za ceo zivot,
paralelno sa nasim zivotima,
dopunjavacemo se, zeleti i voleti,
tiho, kradom da niko ne zna...
Dobrodosao u moj zivot,
tvoj zivot..... |
Negde izmedju reci,
negde izmedju dodira,
negde izmedju stvarnosti
zaboravljeni i sami
stojimo dugo…
Znas me i znam te,
ono sto zelimo da cujemo
ne izgovaramo i to nas boli
mozda vise od tisine,
Kao uvek i sada
govorimo dodirom, bez reci
sva nasa cutanja…
Male stvari, gomile detalja,
usput zaboravaljenih
i namerno izgubljenih komadica dana,
sastavljenih poput slagalice u
odraz zaustavljene vecnosti.
Pokazuju da ovo nije vreme
za odvikavanje…
I dalje odbrojavamo…
Mozda nas slomi kasnije,
za sada smo vesti, u ovoj nasoj tisini.
Bojim se da smo je zavoleli… |
Tražim te
Tražim te u besmislu smislenih odgovora i pitanja.
Uhodim snove, proganjam javu.
Ispod svakog trena,
Unutar svakog kamena,
Bojama skrivena,
Rečima ne kazana.
Tražim te kao anđela u paklu,
I đavola u bezgrešnom raju.
Korake, još ne otisnute u vremenu, pratim
Pod kapima Božijih suza,
Nad suvom naboranom zemljom.
Gladan tebe i sit svega drugoga.
Tražim te među grešnicima, svecima,
Smrtnicima i među večnima.
Zaboravljena i otuđena kriješ se,
Ćutiš i gledaš me. . .
Kako po očima, srcima i dlanovima nepoznatih ljudi
Rovarim i tražim tebe
Izgubljenu, neostvarenu, nesavršenu.
Tražim te u životima, životopisima i žitijima.
Satkanu od plamena iz grudi,
Gde srce, nekada moje a sada tvoje,
Gori, pali i rastače dušu.
Tražim te sada, onda i nekada.
Bila si, jesi i bićeš jedina koju tražim. |
Zvao sam je kisom a tako joj nije bilo ime...bila je moja kisa moja daljina bila je ono sto sam tragao celoga zivota... svetlo na kraju tunela... deciji osmeh... i ona kisa sto kvasi lice spira prljavstinu pogresnih misli... pogresnih ljudi... ona me je naterala da svoje kostime i maske spoljnog sveta sakrijem u stari orman od hrastovog drveta... ona je probudila nesto sto sam davno uspavao... nije mi trebala ljubav nije mi trebao osecaj nijedan... suza u oku... sve druge su bile samo neke usputne stanice do nje i sve sam voleo nekom tamnijom stranom srca cuvajuci za nju ovu posebnu ovu svetliju ... za nju... i zelela je da ode nisam joj branio... voleo sma je kao nikoga pre... pustio sam je a lepeti krila nad gradom sto su u daljine odlazili bas kao i ona... sad se kajem al kasno je... pogresnim recima oterao... reci koje nisam trebao izgovorio da saznam tu pricu o njoj... sad zivi svojim zivotom dalje od mene dalje od mog srca... nadam se da je srecna dok u tami sobe slusa dirke na klaviru nadam se da uziva u crnom vinu onako kako je samnom uzivala... nadam se da ide glavom na gore ne pognutom... valjda se ne krije od srece jer negde iza nekog coska ce je sresti priviti uz sebe i bice srecna... nadam se... a ja sam ponovo obukao ona smesna odela i one maske koje sam zbog nje ostavio sa strane... navukao kaput i krenuo svojim umornim i dosadnim stazama kuda me je zivot vodio... a noc je bila tako hladna ne secam se slicne ikada... sneg je vejao... samo tragovi nekih slicnih meni koji odlaze sto dalje i dalje.... vise ne osecam drhatje srca kao da je stalo... dahom grejem promrzle ruke gledam nje nema ... oko mene samo sneg i koraci... po mojim stazama sutra ce neko proci... mozda ce se neko i pod ovim ulicnim svetlom sutra u ovo vreme poljubiti... zivim svoj zivot nastavljam dalje... iza mene ce ostati samo price tragovi olovke po belom papiru... ostace i ona da o njoj citaju kao o prici neispricanoj kao o nekoj legendi govorice... i ponekad sebe oteram u to ludilo vidim je ali suvise malo posotje reci koje bi nju opisale... cak ni snovi nisu lepi kao ona... jednostavno i savrseno bice koje je prolazi kroz moje misli... pomuti ih poigra se sa njima u kasne sate i ode ostavi me sa njima... da se borim... tisina dim cigarete i casa crnog vina sto steze nepce prvim gutljajem... za tvoju srecu... ma gde bila kiso moja... |
Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...
|
Najdraza,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj nacin na koji njises bokovima
ne izlazi mi vise iz glave
zasipam te poljupcima u masti
zamisljam tvoje grudi
na kojima svake noci zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepsi afrodizijak
i zavidim tvom muzu
jer ima ono sto ja nemam
sto tako zarko zelim
ljubavi,
uzivam u svakoj tvojoj reci
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreca za kojom ceznem
i tuga...
na tebe cekam sve ove godine
i sad kad si dosla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmazeni
docekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pescanim zalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji nas pokrili kao cilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja zelja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obecaj mi tu noc
ucini da nikad vise na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe
i da u noci punog meseca
ciji krik tako prodorno sece daljinu
nikada, nikada vise
tuzan i prazan za tobom
ne osvanem... |
Dopusti, Da ti sapucem... Jezikom talasa Mora ljubavi sto zaliva nase strasti. Dopusti , Da se isplacem... Suzama decijim Koje zbog tebe jednom moraju pasti. Dopusti, Da te zagrlim... Kada strasti izgore u krevetu prevare. Dopusti , Da te pogledam... U oci,duboko, Kad konacno kazes da VOLIS ME.  |
Danima pokusavam da popunim praznine koje su ostale posle tebe..praznine u vremenu koje je nepovratno nestalo.. tesko mi ide…Znam da te nema i da nisi tu, da te ne smem pozvati i da neces doci, a opet kako to objasniti rukama koje su te ostale zeljne… pozelim da si tu, da pricas, da trazis muziku na kompu …da se bunis jer ti je kafa nedovoljno slatka..sada je vise i ne kuvam ni sebi….pokusavam u sobi pronaci zaostale tvoje tragove,pogledom dodirujem sve ono sto si ti nekad gledao…u uzaludnoj zelji da te bar na tren osetim…nema te moja nesreco… i neces doci…a nedostajes…toliko toga je ostalo neizgovorenog izmedju nas…ogrnuli smo se tisinom i otisli svako na svoju stranu…sada nas samo tisina spaja i muzika….kroz nju vracam secanja i pokusavam da nadjacam nemi krik u grudima koji jedino ja cujem… |
Još jednom u san, ti ulaziš kradom
Noseći mi miris
Koji znam
I muziku tišine
Koju pamtim
Nemir i dane
Kad htela sam sebe da dam
U sećanju tvom
Mog imena nema
I velika je voda protiv nas
Ja priznajem
Al’ znam da ce me proci
Samo u vrtu od snova
Ja naći ću spas
Veliki je sada svet na mom dlanu
Kad tonem u san
Prolazim njime
I zelim da znam
Koja te kletva
Sakrila meni
I kad
Putujem i tragovi vode me
Noćas u grad
Na kraju sveta
Gde nekom sam draga
Nosim ti tajnu
Da volela tebe sam tad
K’o sad
I negde na dnu
U beskraju duše
Kad me prošlost dotakne
Ja znam
I mostove do tebe
Kad mi sruše
Sve mogu uzeti meni
Al’ ostaje san… |
Nocas kada od mene podjes
ako mi krenu suze, ne pitaj me nista,pusti samo da prodje
ja znam vreme je, da svojim putem podjes
Okrenes se, zatvoris vrata koja do mene vode i ostavis me
Sa tobom ja bila sam srecna
Sa tobom ja spoznala sam i onu lepsu stranu sveta
Koja je za mene do tada bila duboko skrivena
Zato mi ne zameri ovu suzu sto je potekla
Zato mi ne zameri ove reci, koje ti nikad ne bih rekla
Samo me zagrli onako jako kao nekad
samo me zagrli i cekaj
Ovaj trenutak slabosti da prodje
Ovaj trenutak koji nikad nisam zelela da dodje
A koji za mene trajati zauvek
Jer svesna sam vec danas, od sutra nemam te
Mozda ja jesam znala, da nisam ti sudjena
Mozda ja jesam znala, da ova ljubav je prokleta
Ali prosto ja sam te zavolela
Zato ne zameraj, zato se ne ljuti
Sto trazim razlog nocas da te mrzim
Nije iz inata, nije iz hira , a moglo bi biti, bar ti poznajes sva moja lica
Sve ovo sto cinim je samo moje slabosti trenutak
Koji ce trajati vecno dok postojim ja, i sve ono sto seca na nas
Pomoci mi ne mozes nocas nikako
zato samo cuti i budi jos tu
zagrli me i veruj mi
Sve ovo mi nije namera,sve ovo je moja slabost trenutna
Za tebe jedna scena neprijatna,a za mene sudbina... |
|
Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
-->
