Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
 Možda je bio vetar, koji sklizne cujno, k'o napadali sneg, s grana, a možda pomak plamena što lizne ivicu lista jesenjeg platana, il' možda duh zalutao u sobu kroz zakljucana vrata praznog stana, il' davno leto maknu se u grobu - a možda je to bila ona ..... I zvuk i slika, malo asinhrono na pozadini avgustovskog zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, zuj bumbara u caški sunovrata; Pokret tek uoblicen, a vec pline k'o kvarna svetlost, k'o fatamorgana, vidljiva pena na rubu praznine - da, možda je to bila ona ,,,,,,, Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog citaca; Ana iz raja što naknadno blista udaljen iza plamenoga maca; Ana, kneginja ograde balkona nad jezerom, u cipki puzavice, Ana u peni cipke svog žipona, brbljavoj prozi svoje recenice - Slucajnosti se u secanje sležu k'o šecer na dno neoprane caše; sitnice samo cine ravnotežu tom ubrzanju prolaznosti naše. Možda je bio vetar, možda kiša zaostala u secanju platana; Možda je htela smrt da me presliša, a možda je to samo bila ,,,,,, |
 Izrasli smo sami kao biljke. I sada smo postali istraživači zapuštenih predjela mašte nenavikli na poslušnost zlu. Iznikli smo pokraj drumova i s nama zajedno rastao je strah naš od divljih kopita koja će nas pregaziti i od kamena međašnih koji će razdvojiti našu mladost. Nitko od nas nema dvije cijele ruke. Dva netaknuta oka. I srce u kojem se nije zaustavio jauk. Svijet je u nas ulazio neskladno i ranjavao naša čela zveketom svojih ubojitih istina i bukom zvijezda zakašnjelih. Starimo. A bajke idu uz nas kao stado za ognjen u daljini. I pjesme su nam takve kao i mi oteščale i tužne |
 Ti i ja Sa nasim uzaludnostima Na ovoj hladnoj obali zivota, Molimo, preklinjemo, nadamo se. Ti i ja na ovoj nezaustavljivoj traci zivota, Samo veliki sanjari, Sasvim slucano, u prolazu. Ti, sa nejasnocom svojih zelja, Ja sa uzaludnostima svojih nada. Ti i ja Spremni da isplacemo Svu uzaludnost ovih dana, Molimo vjetar da rastjera sumnje, Zalimo u svitanje za izgubljenim snovima Preklinjemo zahutalost zivota da stane na cas I nadamo se kako cemo uspjeti Pronaci vrijeme i ritam zivota za sebe... |
 A ja volim zidove sobe i oslikavam ih tvojim dječačkim licem. Otišla si.Ti ćeš uvek otići, kada dan na grudi stišće sive golubove i kada sumrak svoju maramu baca na vas. Noć dolazi s obojenom kosom i mirisom badema. Mjesec stoji nad strnište koje miriše po metvici, i rana rosa pada na reke, u kojima rastu jegulje. Otišla si. Crno je postalo plavetnilo u frulama encijana. Ostala je soba i zelena boja jakne od baršuna nad vunenom suknjom, odsutni pogledi, koji behu kao znatiželjne mušice. Zidovi, obloženi nemirom i bronzom jednog potiljka! Otišla si. A ja volim zidove sobe, i oslikavam ih tvojim dečačkim licem. |
 Ta ljubav Tako silna Tako drhtava Tako nežna Tako očajna Ta ljubav Lepa kao dan I ružna kao vreme Ta ljubav tako stvarna Ta ljubav tako divna Tako srećna Tako vesela I tako jadno Drhteći od straha ko dete u mraku A tako sigurna u sebe Ko neki spokojni čovek u sred noći Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih Gonila ih da govore I primoravala da blede Ta ljubav vrebana Jer te druge mi smo vrebali Ganjani ranjavani gaženi, dotucavani, poricani, zaboravljeni Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili dotucavali, poricali, zaboravljali Ta ljubav cela celcata Još toliko živa A sva ozarena To je tvoja lljubav To je moja ljubav Ona koja je bila To osećanje je uvek novo I nije se izmenilo Toliko stvarno kao neka biljka Toliko drhtavo kao neka ptica Toliko toplo i živo kao leto Možemo oboje Otići i vratiti se Možemo oboje Otići i vratiti se Možemo zaboraviti A zatim ponovo zaspati Pa probuditi se patiti bditi Pa ponovo zaspati Sanjati i smrt Zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se I podmladiti se Naša ljubav zastaje tu Tvrdoglava ko magare Živa ko želja Svirepa kao sećanje Hladna kao kajanje Nežna kao uspomena Hladna kao mermer Lepa kao dan Nežna kao dete Gleda nas smešeći se I kazuje mnogo ne govoreći ništa A ja je slušam drhteći I vičem Vičem za tebe Vičem za sebe I preklinjem te Za tebe za sebe i za sve one koji se vole I koji su se voleli Da ja im vičem Za tebe za sebe i sve druge Da ne znam Ostani tu Tu gde si Gde bila si nekad Ostani tu Tu gde si Gde si bila nekad Ostani tu Ne pomiči se Ne idi Mi koji smo voleli Mi smo te zaboravili Ali ti nas ne zaboravi Jer nemamo drugog do tebe na zemlji Ne dopusti nam da postanemo hladni Da se udaljavamo sve više Odemo gde bilo Daj nam znak da si živa A mnogo docnije na ivici nekog šipražja U šumi uspomena Iskrsni odjednom Pruži nam ruku i spasi nas ! |
 U kom rečniku, na kojoj stranici da nađem nežne reči ljubavi, kad nisam pesnik, a evo noći na svetloj srebrnoj raskrsnici. Auto, lišaj, noćni leptir, pipci svetla, crni ćilim noći, srp sred zvezda stoji. Sat peva noć. Pred tebe kad bih kleko, svoj lik bih predao dlanovima tvojim. Raširi ruke i dlanove, anđeo širi krila, dve stolice, žuta svetlost lampe tu je. Usta položi na obraz mi, da bi kraj mene bila, poljubac dug kao pesma, zavese bele lelujave. Gledamo ulicu kroz čipke vrh naših glava, auto, lišaj, noćni leptir, srebro raskrsnice. A dete, treća zvezda ljubavi, u kolevci spava. Pevušiš, miluješ rukom belu mu kosu i lice. Ljubav je molitva uslišena u ovaj čas. Nestaju slike sveta, ko one s platna, u našem duhu. Zagrli me, anđeo sa krilima grli u tom zagrljaju. U zanosu sklapamo oči, tišina u sluhu. Ko bura u daljini zvuče svetlosni krici, samotna sen tvog profila po ruci mi se pruža. U kom rečniku, na kojoj stranici da nađes reči ljubavi dostojne čoveka: magarac, gavran i ruža. |
 U dubinu duse moje Tvoj premili pogled pade, Kao poljub srca vrela Na njedarca ruze mlade. Oh, to sveti zracak bjese, U kom rajsko milje lezi: Svaki duse osjecaj mi Razvi se u cvijetak svjezi. I sada je dusa moja Perivoj, gdje cvijece miri- Svaki cvijetak tebe sanja, Tebi svoja njedra siri! |
 Zar su moje vizije moj mrak a misli moje glad? Gledam te i kao da ne prepoznajem tebe, moju svu, moju ljubav jedinu, moju dragu. Dok te ljubim dušo, priznajem ja za tobom samo mrem. Znam, veruj mi, znam koliko volim te ali, kamen zlata pun je u meni kad si tu, moja draga. Gde postoji svet da mogu s tobom poći već? Volim te zauvek. Mrzim strast sto budi greh Gorčinu koju skrije smeh Znam ne prestaješ da veruješ... Gorim tako očajno a srce hoće samo mir jer, nema sunca i ovaj dan je nestao a nije ljubav u oku mom za nas ostavio. Sve ubija me. Ne prestaje! Ko sad postajem zver koja sebi sudi ... prošlost, već Bolje da nisam tu... Gubim jedinu, moju dragu. Bože, priznajem ti sve Biću uvek kriv za nas. Ja nemam srca... Nekud sa njom sam krenuo Ali, polja nude bol po kiši prokletoj. Ja još imam vizije za nas. Uzalud. Sve su glad. Njen svet za mene s njom prag je. ... Ne smemo... Boli, kraj kad je tu a ja volim jedinu, moju dragu |
  Samo tren... Samo osmeh... I zagrljaj jedan... Za mene je vredan... Pa,makar i lažno... Samo jednom mi kaži... Da ti značim puno... Samo me tad slaži... Da ti falim beskrajno... Da me želiš jako... Treba mi da mislim... Da bi zbog mene zaplak'o... U sve ću da verujem... I na baš sve pristajem... Al'laži me malo... Laži da ti je stalo... Pogledaj me jednom... Toplo...Nasmejano... Samo mi ti trebaš... Da poletim do neba! |
 Sve teze sakrivam ono sto osecam i kad me pogledas ja nemam kud i nema nacina i nema zaklona ja sve pokusavam al' uzalud Od tebe nemoze se nigde pobeci plasim se tebe kao duha iza ponoci korake tvoje cujem kako me progone al' nema nikog da mi pomogne Ja nisam birala koga cu voleti i nisam htela da to budes ti ja neznam ulicu gde nemir stanuje i doba godisnje kad ljubav zri Sve manje ostaje u meni ponosa i sve me nagoni da srusim zid traje vec predugo sezona cutanja a znam da krivi smo i ja i ti |
-->
