Mozda
Mozda ces me se jednom,ipak,setiti,
Proslost tad bice za nama,
izbledelo lice i suza neisplakana,
zbog tebe zivecu i bicu sama.
Jednom ces mozda pozeleti da cujes
moj glas sto dozivao te je nocima,
mozda tada kasno bice
jer mene vise nema u tvojim ocima.
Jednom sam te volela na svetu najvise,
tada si ti sve moje bio,
kajaces se, mozda, jednog dana
sto si me bez nade ostavio.
Jednom cu mozda i ja reci:
"Za mene on ne postoji”
osecam da se to nece skoro desiti
jer te jos uvek volim.
Znam prokockana je i poslednja sansa,
jednom i sama shvatila sam to,
nemas predstavu koliko to boli
jer treba te jedno srce ranjeno.
Trebace ti ljubav kad te ostave svi ,
a ko zna gde cu ja biti tada,
znaj da i ako ne budem medju zivima
isto osecanje u meni ce da vlada
Jednom je samo potrebno bilo
da tebe ugledaju oci moje,
od tada se moj zivot promenio
i sve moje postalo je tvoje
Jednom kad prohuji vreme,
jos ces teci u mojoj krvi… Mozda tada vise necu sama biti
ali ti ostajes zauvijek u meni PRVI. |
Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem
ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi
lepi dani, nasmejani, za tebe,
za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice
znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima, nestajes
i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno
sve je prazno
prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega
sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas
al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje
plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fali mi dodir, fali mi rec,
fali mi osmeh, fali mi lice,
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju
ja ostajem i
svi ti pogledi me plase
prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje
a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene
samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas
Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi
i reci sta je to ponos
sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam
Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao
a nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta
nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka
mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece
a onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam
sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima
u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa
dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan
pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja
jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti
to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi,
tu gde si
sta god da se desi
ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih
prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi
gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe.. |
Postoje jutra kada bih da budem malecka.
Jutra poput ovog…
Da se šćućurim u nečijem krilu i tako ćutim.
Da me neko ljubi u potiljak, i rukama napravi ogradu oko mene…
Ogradu od svega što postoji van tog naručja.
Da slušam šaputavi glas koji priča priču za mene…
Moju priču.
Koja nikome još nije šaputana.
Da je jutro,a da vidim zvezde na nebu..
Da on usnama skida senke noći,
koje su zaspale na mom licu…
Da ne postoji juče niti sutra,nego samo Sada.
Trenutak kojim se meri dužina života.
Znam, želim mnogo….želim najviše.
Ceo jedan Svet….
Takvo je i ovo jutro posle rodjendana…
Nije lako roditi se. Svake godine iznova …
Kao Žar-ptica iz sopstvenog pepela, i izneti sebe , spašenu,
čistu poput dijamanta u kljunu ptice besmrtnih duša…
Nije lako ogoliti se pred sobom, poput novorodjenčeta...
Pustiti sve da izadje na svetlost..
Sve svoje tajne, greške, dobrote i ljubavi…
Sve svetlosti i tame, crne i bele misli,
sreće i nesreće,radosti i tuge, želje i razočarenja…
Takva su sva jutra „posle"…
Sumiramo ,ispitujemo proživljeno…
Zadovoljna sam posle ove introspekcije…
Srećna, jer sreću treba pripitomiti…
Naučiti da je prepoznajemo u iskricama svakodnevice i snovima kojima putujemo…
Bio je ovo baš jedan magičan rodjen-dan-noć-jutro ;-)
Uspela sam se roditi još jednom i radovati se svom postojanju u ovom svetu…
Odoh sada, moja mašte me čeka...
Predstoje nam mnoga putovanja kroz oblake od sna satkane...
Pridružite mi se slobodno, ima mesta na ovoj čarobnoj strani ;-)
Oslobodimo bele ptice u sebi…pustimo ih neka lete neograničene prostorom |
 veceras ti zadnju pesmu pisem pesmu bolniju od svih sa rukama crvenim od vina drhti na listu svaki mi stih: Ja se pesmom oprastam od tebe srce cu slagati sam al svaka bar nalik na tebe mnogo ce boleti znam! ako ti nekada ne bude pravo sto sam ja ovde ,a ti tamo za oprostaj veciti te molim oprosti sto volim da volim. Veceras se gasi zadnja nada da ce biti isto kao pre nek umire ta poslednja sada ja cu lagano u svoje sne; Ti ces mozda biti srecna s nekim kome dusu ne znas al,molim te budi mi vecna nemoj nikom srce da predas. |
Sakrij me ...
u ceznutljivom pogledu,
U sjaju oka kojeg cu
samo ja prepoznati ...
Nosi me u uglu
Usana u osmehu
Neizgovorenim recima
I ja bicu s tobom ...
Sakrij me ...
U mirisu letnje oluje
Bljesku munje i
Slutnji zudnje;
Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce ...
Sakrij me ...
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja ...
Sakrij me ...
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.
Sakrij me ...
U pricu sto ima sretan kraj ...
Sakrij me u zagrljaj.
Samo ljubav mi ne
sakrivaj ! |
Sklopi oči i zamisli kuda teku ulice, reci kuda nas život nosi kroz snove i javu dok kroz vatru hodamo bosi, ulica te nosi, dok beton vuče ka tami, znaj, u životu, kako god okreneš, ostajemo sami... Različite staze, ali isti putevi nas vode, ulice se na spajaju kao kap u čaši vode, ulice nas spajaju, a tako smo daleko, ulice se kloni da bi postao neko... Život prožet u broju stepenica u mračnom prolazu punom tuge, bol odzvanja u srcu dok kapljice kiše u dugoj noći nemire bude, zveijzde obasjavaju svijetlošću tuge, tragovi sjećanja o novoj ljubavi sude!!! Kilometri razdvajaju kada shvatim da smo daleko, te suze što si prolio, prolio ih je još neko... Misliš da je meni lako da snivam nove snove, a znam da tebe čeka drugi neko tamo prijeko, meni mnogo daleko... Dok vijeru gubim, ti si već novu ljubav steko.... Dok klize suze niz lice, bez potrebe tražiš krivce, u srcu stanje nedoumice, opce besumice... Besanice bez sna u noći... Sklapaš oči. Sklapaš oči u nadi da sve će proći, sve će na svoje mijesto doći, ipak život nastavljaš - ali u samoći.. |
Volim te danas,volecu te i sutra...volecu te celoga svog zivota.Ne zato sto si ti trenutak moje srece,vec zbog toga sto si mi vratio ono parce duse koje je toliko lutalo.Sada polako pronalazim svoj mir.Toliko neznosti i ljubavi imam u sebi nagomilanih svih ovih godina.Koju sam potiskivala,cuvala,gazila i oklopima se branila.Da je nikada vise ne osetim.A ti si me prihvatio kao stvarnost,satkanu od snova i nadanja.Volim kada u tvojim ocima citam ljubav bez ijedne izgovorene reci.Volim kada klizim kroz tunele tvoga obozavanja.Jednostavno volim te...jer ja ne znam i ne umem drugacije.I dok ovo pisem,mogu sada u ovome trenutku da osetim tvoj osmeh,cujem tvoj glas i svu onu tisinu tvojih snova.Ja ti ne nudim nista.Nisam ti nudila ni onda kada smo se sreli prvi put.Jer slomljena dusa nikada ne moze da nadje utehu.Ona stalno skita i luta.Jedino sto zelim je da budem tvoja vecna svetiljka,mozda neka zvezda ili mesec na nebu.Zelim samo da budem kutak tvoje duse. |
Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te... |
Krisom te posmatram cele ove noci
dok zvuci violine dopiru do mene
i pitam se stalno da li ces mi doci
kad ti suza iz oka krene.
Stojim kraj prozora u mucnoj tami
dok tebe gledam s njom
i mastam o tome kako smo sami
kako lezim na ramenu tvom.
Secas se onih dana koje sam zajedno sa tobom provela
al sta vredi kad sam opet sama
i sto sam te nekad iskreno volela.
Nocas kad mi je ljubavi i potrebno malo
kad zudim za poljupcem i tvojom rukom
osjecam kao da je sve oko mene stalo
ko da sam sama sa svojom mukom.
Mastam tako satima o nama
dok vi plesete uz ritam taj
cujem aplauz namenjem vama
pamticu po tome ovaj cvetni maj.
Prestade pjesma stare violine
zacu se zvuk elektricne gitare
shvatih da sve prolazi
i da sve mine
DA NOCAS UMIRU LJUBAVI STARE |
Sad si moja. U mom je snu dio tvog sna.
Sad spava i ljubav i bol i težina sva.
Noć je sišla na nevidljivim kotačima,
I ti, jedina, snivaš u meni poput jantara.
Nitko drugi, ljubavi moja, neće spavati u mojim snovima.
Pođi, pođimo zajedno, preko voda vremena,
Nitko osim tebe neće sa mnom putovati preko sjena,
Ni sunce, ni mjesec - samo ti, moja zimzelena.
Iz tvojih ruku, sa tvojih mekih otvorenih dlanova
Nježne pjesme padaju i nestaju kao kapi,
Sklopila si svoje oči, poput siva krila dva,
Dok ja plutam vodom koja teče, koja me odnosi:
A u svojoj sudbi vrti se noć, zemlja, vjetar -
Ja sam bez tebe, sam, samo tvoj san. Pablo Neruda |
|
Poruke()
Moj Profil
Odjavi se
-->
