One Love

 



Ta ljubav
 Tako silna
 Tako drhtava
 Tako nežna
 Tako očajna
 Ta ljubav
 Lepa kao dan
 I ružna kao vreme
 Ta ljubav tako stvarna
 Ta ljubav tako divna
 Tako srećna
 Tako vesela
 I tako jadno
 Drhteći od straha ko dete u mraku
 A tako sigurna u sebe
 Ko neki spokojni čovek u sred noći
 Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
 Gonila ih da govore
 I primoravala da blede
 Ta ljubav vrebana
 Jer te druge mi smo vrebali
 Ganjani ranjavani gaženi, dotucavani,
 poricani, zaboravljeni
 Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
 gazili dotucavali, poricali, zaboravljali
 Ta ljubav cela celcata
 Još toliko živa
 A sva ozarena
 To je tvoja lljubav
 To je moja ljubav
 Ona koja je bila
 To osećanje je uvek novo
 I nije se izmenilo
 Toliko stvarno kao neka biljka
 Toliko drhtavo kao neka ptica
 Toliko toplo i živo kao leto
 Možemo oboje
 Otići i vratiti se
 Možemo oboje
 Otići i vratiti se
 Možemo zaboraviti
 A zatim ponovo zaspati
 Pa probuditi se patiti bditi
 Pa ponovo zaspati
 Sanjati i smrt
 Zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se
 I podmladiti se
 Naša ljubav zastaje tu
 Tvrdoglava ko magare
 Živa ko želja
 Svirepa kao sećanje
 Hladna kao kajanje
 Nežna kao uspomena
 Hladna kao mermer
 Lepa kao dan
 Nežna kao dete
 Gleda nas smešeći se
 I kazuje mnogo ne govoreći ništa
 A ja je slušam drhteći
 I vičem
 Vičem za tebe
 Vičem za sebe
 I preklinjem te
 Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
 I koji su se voleli
 Da ja im vičem
 Za tebe za sebe i sve druge
 Da ne znam
 Ostani tu
 Tu gde si
 Gde bila si nekad
 Ostani tu
 Tu gde si
 Gde si bila nekad
 Ostani tu
 Ne pomiči se
 Ne idi
 Mi koji smo voleli
 Mi smo te zaboravili
 Ali ti nas ne zaboravi
 Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
 Ne dopusti nam da postanemo hladni
 Da se udaljavamo sve više
 Odemo gde bilo
 Daj nam znak da si živa
 A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
 U šumi uspomena
 Iskrsni odjednom
 Pruži nam ruku i spasi nas !

U kom rečniku, na kojoj stranici

 da nađem nežne reči ljubavi,

 kad nisam pesnik, a evo noći

 na svetloj srebrnoj raskrsnici.

 Auto, lišaj, noćni leptir, pipci svetla,

 crni ćilim noći, srp sred zvezda stoji.

 Sat peva noć. Pred tebe kad bih kleko,

 svoj lik bih predao dlanovima tvojim.

 Raširi ruke i dlanove, anđeo širi krila,

 dve stolice, žuta svetlost lampe tu je.

 Usta položi na obraz mi, da bi kraj mene bila,

 poljubac dug kao pesma, zavese bele lelujave.

 Gledamo ulicu kroz čipke vrh naših glava,

 auto, lišaj, noćni leptir, srebro raskrsnice.

 A dete, treća zvezda ljubavi, u kolevci spava.

 Pevušiš, miluješ rukom belu mu kosu i lice.

 Ljubav je molitva uslišena u ovaj čas. Nestaju

 slike sveta, ko one s platna, u našem duhu.

 Zagrli me, anđeo sa krilima grli u tom zagrljaju.

 U zanosu sklapamo oči, tišina u sluhu.

 Ko bura u daljini zvuče svetlosni krici,

 samotna sen tvog profila po ruci mi se pruža.

 U kom rečniku, na kojoj stranici

 da nađes reči ljubavi dostojne čoveka:

 magarac, gavran i ruža.

Rekli su da vreme uvek leci sve ... 
Nisu rekli sta sa onim kome vreme nestaje,
Nisu rekli sta onda ako bol ne prestaje
Oni ne znaju da shvate sve te noci besane...
A ja nisam ista kao pre,
Kazes mi da jesam jer jos smejem se zar ne...
A ti, ti si isti kao uvek
Ides svojim putem, samo napred gledaj tako treba,..
Druze moj, kako da se dignem pala sam
Kako ponovo da krenem kada jednom stala sam
Koraci su dugi, a te ulice jos duze
I vreme nestaje, a svako ide svojim putem...
Nije sve onako kako izgleda
I svako ko ti kaze da te voli nije iskren, a
Ja za takvim sutra nemam volje
Samo kazem bice bolje, bice bolje...
Ne daj nikom da uzme ovo sto je ostalo
Padamo, ali moramo da ustanemo.
Ne daj nikom da gazi ono nase
Neka boli jos jace, neka boli jos jace..
Ortaci odlaze ne osvrcu se, mozda tako treba
Prodas svoje parce neba nekom ko ne mari za njega,
Ne zelim znati gde je kraj ovog puta
Ali sve je teze naci izlaz srcu koje luta..
Ortak moj, gde izgubili smo se
U nocima osmeh, na betonu svoje sne
Pa nemam gde, ti shvati me..
Jer sama sam zauvek I kad senke prate me..
Zato nazdravi sa mnom neka bude kao pre
Za ona vremena kad nas je bas bilo briga za sve,
Pa stavi sne, na parce tog papira
Olovka nek bude suza, mastilo tisina...
Da nas pamte te ulice, gde ostavljamo srce
I kad ne bude nas ono glasno ce da tuce,
Za nase zgrade, nase uzaludne dane
Vreme ne sme da stane, ali nase stalo je.